Jureći za svetlom

Tokom povratka iz Borača, odlučio sam da se malo prošetam po Valjevu i da škljocnem koju gradsku, tj. uličnu fotku.

Sunce je već bilo na zalasku.

Parkirao sam se pored pored parka, uzeo ranac i krenuo u šetnju po gradu.

Više od pola sata sam fotkao i nervozno brisao fotografiju po fotografiju.

Ništa mi se nije sviđalo.

Pod jedan, nisam mogao da nađem kompoziciju, a pod dva, grad je bio pun, pa mi je, iskreno, bilo malo neprijatno.

Svetla je bilo sve manje, pa sam rešio da sednem malo i da se opustim, fotografija ne treba da bude gubljenje živaca, već sasvim suprotno od toga.

Seo sam kod doma kulture i gledao ljude kako prolaze, a trag svetla ih je osvetljavao.

Počeo sam da ih fotografišem i odjednom sam opet bio tu, prisutan.

Uživao sam u procesu.