Foto safari – Borač
Foto safari – Borač
Bio je petak.
Pričao sam s Tanjom i rekao joj kako mi se ide u neko fotkanje, negde u prirodu, što bi Radovan Kovač rekao – da izazovem avanturu.
Uveče mi je stigla poruka na instagram od jednog kolege fotografa, Gorana Jordanskog, da je u toku foto safari u selu Borač, negde između Čačka i Kragujevca.
Taj foto safari jednom godišnje organizuje turistička organizacija opštine Knić i traje tri dana.
Nisam znao ništa o toj oblasti.
Znao sam samo koliko će mi vremena trebati da stignem i da će se tamo sigurno dosta pešačiti, pa sam, stoga, spakovao hajkerske cipele, hranu i vodu.
U nedelju ujutru, nešto malo posle 7 ujutru, seo sam u auto i zaputio se ka Šumadiji.
Uz malu svađu sa gospođom iz GPS servisa, stigao sam na odredište nešto pre 10 ujutru.
Skup je bio u 10 u porti crkve, a porta je vrvela od sveta, što fotografskog, što kulturno-umetničkog, što stranaca.
Ušao sam, našao se s Goranom i njegovim sinom, prijavio se za učestvovanje u foto safariju i ostao opčinjen starim grobljem iskrivljenih, kamenih spomenika.
Pored uklesanih hrišćanskih simbola, imena, godina i posveta, bili su tu i razni simboli iz bogate kulturne baštine starih Slovena.
Na nekim od spomenika još uvek ima ostataka boja kojima su bili obojeni.
Setio sam se da sam skoro gledao neki prilog Todora Pešterskog o starom Rajačkom groblju koje je vrlo slično ovom.
Počeo sam da se pažljivo provlačim između spomenika, pokušavajući da budem u poštovanju ljudi koji tu počivaju.
Tražio načine (uglove, različite dubine polja, položaje u odnosu na osvetljenje) kako da prikažem ovo sveto mesto.
U jednom trenutku postao sam svestan energije koju to mesto isijava i osetio blagu vrtoglavicu.
Znao sam da je vreme da krenem dalje i baš u tom trenutku, grupa fotografa je krenula na uspon ka vidikovcima nad Boračkim kršem.
Goran i Luka su bili među njima i ja sam im se pridružio.
Lagano smo ulazili u šumu i uspon je bio dosta naporan, ali razgovor je tekao i kroz opušteno zezanje i smeh, lagano sam se upoznavao sa ljudima oko sebe.
To mi je baš trebalo.
Malo da se izmaknem iz stvarnosti koja nas sve trenutno okružuje i pritiska nas da zaboravimo ili da uopšte ne spoznamo kolika je snaga naše volje, kada je svesno usmerimo.
Na padinama Boračkog krša još uvek se mogu videti formacije zidina starog grada.
„Dolaskom na vlast Đurđa Brankovića, pored izgradnje Smederevskog grada započeli su radovi na utvrđivanju ostalih srpskih gradova među kojima je i grad Borač. Kamen korišćen prilikom izgradnje grada je donošen iz obližnjeg kamenoloma. Po V. Petkoviću, tokom vladavine despota Stefana i Đurđa u gradu Borču je živeo jedan od najvećih dostojanstvenika tog vremena Radič Postupović. Grad je u to vreme zadržao svoj regionalni i privredni značaj, bio je sedište „vlasti“.
O značaju koji je grad imao tokom srednjeg veka govori i podatak da ga je u kartu sveta uneo čuveni mletački kartograf Fra Mauro.“
Ostatak teksta o istoriji ovog grada možete pročitati ovde: http://www.kulturnonasledje.com/srdenjevekovni-grad-borac.html
Tokom uspona ima više vidikovaca s kojih se može posmatrati okolina.
Popeli smo se na vrh i preko plodne ravnice, u daljini, posmatrali Gružansko jezero.
U povratku, vratio sam se do groblja da ulovim još koju fotografiju u malo drugačijem svetlu.
Pošto je to bio treći dan, sve je već bilo gotovo, ostao je još ručak i posle toga putovanje kući.
Presvukao sam se u kolima, ručao, i krenuo put Gružanskog jezera.
Želeo sam da pronađem neko mesto za fotografisanje u zalazak sunca, međutim, nakon dva sata, shvatio sam da sam umoran i da je vreme da krenem kući.
U povratku sam rešio da se zadržim u Valjevu i da ulovim koju uličnu fotku, kad već nisam negde u prirodi, ali te fotke ću okačiti u sledećem blogu.
I, na kraju, da zaključim – drago mi je što sam se organizovao da odem na ovaj foto safari.
Vreme nije bilo sjajno za fotkanje, ali ovde je fokus bio na druženju.
Upoznao sam divne, zanimljive ljude s kojima delim slična interesovanja i verujem da ćemo nastaviti druženje.
Otkrio sam jedno novo područije u Srbiji koje ću sigurno opet posetiti i to, nadam se, vrlo uskoro.
Takođe, preporučio bih svakome da poseti Borač i okolinu i da proba da oseti snagu tog mesta bogate istorije i prelepe prirode.
