Kratka šetnja Beogradom

Ulična fotografija je nešto u čemu baš uživam.

Sam pristup ovoj vrsti fotografije je za mene otvorio jedan novi prostor za promenu u odnosu na ljude koje viđam i srećem dok hodam ulicama.

Na početku bio me je strah da uperim fotoaparat u slučajnog prolaznika, unapred razmišljajući o nekakvoj negativnoj reakciji, ali kasnije sam se opustio.

Pronašao sam načine da fotkam, a da ljudi to i ne primete, a došao sam čak i do toga da mi je postalo opušteno da porazgovaram s nekim i da pitam tu osobu da li mogu da je fotografišem.

Bio je to veliki korak za mene u borbi protiv nesigurnosti, kao neka šok terapija izlaskom iz zone komfora.

Shvatio sam koliko je besmisleno biti nesiguran kad su takve stvari u pitanju, jer dozvoljavamo sebi da propuštamo prilike zbog nekakvih pretpostavki koje su uglavnom samo to – pretpostavke.

A život je previše kratak da bi tek tako propuštali prilike…